Koliki procenat hrane bacaju domaćinstva i preduzeća u HoReCa sektoru i koji su razlozi za to? Istraživanje, koje je sadržalo onlajn upitnik i lične intervjue, sprovedeno je u odabranim evropskim zemljama (Grčka, Srbija i Hrvatska za domaćinstva i Grčka, Kipar i Belgija za HoReCa preduzeća) u okviru ADVANCE Erasmus+ projekta. Cilj je bio da se pruži uvid u ovo pitanje.
Prema anketi domaćinstava, koja je prikupila otprilike 150 odgovora, povrće se pojavljuje kao najpodložnije otpadu, a zatim sledi voće, skrobna hrana (npr. krompir, hleb, pirinač, itd.) i slatkiši/dezerti. Više od polovine hrane se odbacuje nakon kuvanja, otprilike 30% se baca pre kuvanja, a ostatak tokom pripreme hrane. Postoje evidentne indicije da neadekvatno planiranje pripreme obroka dovodi do toga da domaćinstva zanemaruju gotova jela koja se čuvaju u frižideru. Shodno tome, značajan deo ostataka hrane (preko 35%), koji je još uvek pogodan za potrošnju, završava u kanti za otpatke. Upravljanje neizbežnim otpadom od hrane odražava obrasce koji se vide kod ostataka hrane. Većina domaćinstava ne odvaja otpad od hrane od drugog otpada zbog nepostojanja organizovanog upravljanja otpadom u njihovoj opštini.
Iako postoje varijacije između tri ispitane zemlje, očigledno je da je bacanje hrane u fazi potrošnje direktno povezano sa ponašanjem potrošača pri kupovini.
Slika 1. Razlozi zašto se hrana rasipa (u vezi sa tri vrste hrane koje se najviše rasipaju)
Što se tiče HORECA istraživanja, prikupljeno je oko 130 upitnika za procenu pejzaža. Generisanje otpada od hrane u industriji zavisi od količine kupljene hrane, što znači da veća količina kupljene hrane korelira sa većom količinom otpada. Meso zauzima vodeću poziciju u otpadu od hrane, a zatim sledi povrće i skrobna hrana. Skoro polovina otpada od hrane nastaje tokom konzumiranja, 25% tokom pripreme hrane, a još 25% tokom čuvanja hrane. Otpad od hrane koji se smatra neprikladnim za potrošnju se obično odbacuje, što čini oko 75% takvog otpada.
Što se tiče praksi upravljanja otpadom od hrane, oko 45% preduzeća je prijavilo da je doniralo deo u dobrotvorne svrhe, 9% kompostiranje, 7% angažovanje spoljnih saradnika i 16% usvajanje alternativnih praksi. Zabrinjavajuće je da više od polovine preduzeća odlaže deo ili sve svoje ostatke hrane, a samo trećina navodi da često ili veoma često daju kupcima kese za pse za odnošenje ostataka hrane kući. Otprilike jedno od tri preduzeća tvrdi da ima sistem odvojenog prikupljanja organskog/bio-otpada, ali postoje značajne varijacije među tri zemlje. Posebno, nedostatak raspoloživog prostora identifikovan je kao glavna prepreka implementaciji sistema odvojenog prikupljanja.
Pozitivno je to što preduzeća veruju da se bacanje hrane u industriji smanjilo u odnosu na pre jednu deceniju, pripisujući ovaj pad povećanom iskustvu u upravljanju hranom, povećanom pažnjom na razmatranje troškova i rastućom ekološkom svešću. Primarni motivi industrijskih kompanija da smanje rasipanje hrane su prvenstveno ekološki i finansijski, sa manjim naglaskom na zakonske zahteve. Na kraju, učesnici su istakli da je najpoželjnija mera za suzbijanje rasipanja hrane edukacija radnika u sektoru.
Slika 2. Procenat hrane za koju se veruje da je bačena tokom konzumiranja, pripreme i čuvanja
Detaljnije informacije o istraživanju dostupne su na veb stranici projekta (https://vvv.advance-foodvaste.eu/vp-content/uploads/2023/03/T1_2_Implementation-of-surveis_all_final.pdf).